Ботаничка башта на Авали

ЈЕДНО СЕЋАЊЕ

Учланивши се 1953. године у Планинарско друштво „Авала“, срео сам свог бившег професора фармакологије, др Јована Туцакова. Поред дружења на излетима и састанцима редовно смо помагали изградњу планинарског дома на Авали. Како се градња приводила крају, све је више времена остајало за нове планове и нове акције. Једног пролећног дана седели смо на тераси скоро завршеног дома и донели одлуку да у његовој, још неуређеној близини направимо ботаничку башту лековитог биља.

По уређењу земљишта почели смо да садимо лековито биље донето са: Авале, околине Фрушке горе, Ртња, планине Мироча, Приморја итд. Биље се лепо примило, а ми смо радили на обележавању имена биљака. Свака биљка је имала своју таблицу са именом на српском и латинском језику.

Поред многобројних похвала, највећа награда нам је била што је башта преживела две до три оштре зиме.

Нажалост, после извесног времена, као војно лице сам био премештен са службом из Београда у Бању Ковиљачу, тако да нисам био у могућности да посећујем нашу башту…

Данас, на том истом месту, уместо наше баште лековитог биља, расту борови из прошлог века.

Пера Миловановић